Век од рођења академика Миленка Шушића

06/05/2025 in

Основна школа „Академик Миленко Шушић“ из Гуче обележила је 28. априла 2025. године Дан школе и 100-годишњицу рођења академика по коме носи име од 2004. године. Свечаности су присуствовали декан Факултета за физичку хемију (ФФХ) др Мирослав Кузмановић, као и професори који су наследили проф. Шушића као наставници Електрохемије на ФФХ – академици Славко Ментус и Игор Пашти.

Mиленко Шушић је рођен 1925. године у Гучи, где је завршио основну школу, а потом је наставио школовање у Чачанској гимназији. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду, 1950. Докторирао је под менторством академика Павла Савића, 1955. године.

Одмах након дипломирања на Природно-математичком факултету 1950. године, Миленко Шушић је постављен за асистента. Професор Савић га је запазио као перспективног истраживача, тако да је након кратког асистентског стажа, већ 1951. године, професор Шушић добио понуду да ради са професором Савићем у Институту Винча. Академик Савић, као човек нуклеарних наука, које су у то доба биле у великој експанзији, подстицао је код сарадника идеје везане за ту област науке. Миленко Шушић, тада млади истраживач, добио је задатак да се бави уранијумом. Прво је то било испитивање могућности добијања металног уранијума из његовог оксида, што је он успешно обавио тако што је користио један од уранијумових флуорида у растопу натријум-хлорида. Бавио се и аналитиком уранијума, уз истакнуту идеју да у аналитику уранијума уведе поларографију, што је у то доба, у овој области, био веома иновативан приступ.

Професор Шушић је у Винчи за кратко време показао велики таленат у истраживањима, али и велике организационе способности. Био је шеф групе за испитивање процеса одвајања фисионих продуката од уранијума, а затим начелник Хемијске лабораторије. У овом периоду провео је годину дана на усавршавању у нуклеарном центру Аргон у САД, од 1958. до 1959. године, где је радио на проблемима сепарације фисионих продуката. Од 1961. до 1965. године био је начелник лабораторије за реакторске материјале, што је резултовало низом научних публикација, од којих су неке имале значајну међународну препознатљивост.

Још током рада у Винчи професор Шушић је започео и универзитетску каријеру, на Природно-математичком факултету у Београду. Тако је 1956. изабран за доцента на Катедри за физичку хемију Природно-математичког факултета, за ванредног професора је изабран 1962. године а за редовног 1970. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1974. године, а за редовног члана 1985. године.

Научни рад Миленка Шушића оставио је трајан траг у светској науци. Његова дела цитирана су више стотина пута, а део његових истраживања заштићен је патентима.

Многи његови ђаци и сарадници касније су постали признати научници и професори. Одржавао је снажну сарадњу са бројним научним институцијама у Србији и иностранству. Као професор, увео је више нових курсева електрохемије у наставу физичке хемије. Аутор је и преводилац уџбеника који се и даље користе на универзитетима.

За свој рад добио је бројне награде. Његов рад и живот описани су у две монографије, а један од аутора једне од њих, под називом „Академик Миленко Шушић: живот и дело“ је и академик Миљенко Перић, професор емеритус ФФХ.

Миленко Шушић преминуо је 10. октобра 2006. године у Београду.

Миљенко Перић о Миленку Шушићу

Славко Ментус о Миленку Шушићу

„После дипломирања 1969. године, и првог запослења у звању асистента, имао сам срећу да експерименте у оквиру последипломских студија радим у његовој истраживачкој групи, што ми је омогућило да за две године завршим магистарску тезу, а за следеће 3 године и докторску тезу – што показује да је у његовим лабораторијама већ тада научна каријера могла да се развија равноправно као у водећим иностраним истраживачким центрима.“

„Као руководилац, проф. Шушић се истицао великим ентузијазмом. У његовим лабораторијама увек је владала највећа живост. У свом кабинету свакодневно је одржавао консултације са сарадницима, и нудио идеје како и шта да се ради. Рад у науци, практично је представљао његов живот, и кроз свакодневна дружења, свој радни елан је преносио и на своје сараднике. Његова непосредност чинила је да се сарадници са њим осећају као са најбољим другом. Волио је да релаксира атмосферу, сећам се његових позива – дођи човече да продискутујемо, или : „хајде реци већ једном, човече“ кад му се чинило да одговор на неко питање чека сувише дуго.“

Неки од радова проф. Шушића:

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0254058485900483

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0013468683850841

https://pubs.rsc.org/en/content/articlelanding/1966/an/an9669100258/unauth

https://pubs.rsc.org/en/content/articlelanding/1979/f1/f19797502083/unauth

Фотографије са свечаности у ОШ „Академик Миленко Шушић“